У енергетској транзицији нема готових одговора, рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање, способност и предвиђање, као и прилагођавање новим околностима, поручено је на отварању симпозијума Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) НЕТ 2022, у Будви.
„Није случајно мото нашег симпозијума „Новим енергетским трендовима бришемо границе“. Поносни смо што на симпозијуму имамо представнике од Беча до Скопља, најугледнија имена енергетике и из области финансија“, казао је предсједник Одбора директора ЕПЦГ, Милутин Ђукановић.
Предсједник Савеза енергетичара, проф. др Никола Рајаковић, казао је да је енергетика била годинама најважнија, али да је сад, како каже, ,,убједљиво најважнија“.
„Рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање и способност и предвиђања. У енергетској транзицији нема готових одговора. Морамо да се сналазимо на најбољи могући начин, да се прилагођавамо оклоностима и да налазимо рјешења“, навео је Рајаковић.
Извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин, казао је да је иза компаније тешка, али веома успјешна пословна година „кад смо остварили најбољи пословни резултат у историји компаније и покренули рекордан инвестициони циклус“.
„Пред нама су бројни изазови с којима ћемо се суочити прије свега озбиљном стратегијом, брзим инвестирањем у потенцијале обновљивих извора енергије, али и модернизацијом постојећих капацитета и прилагођавањем стандардима Европске уније (ЕУ)“, казао је Ровчанин.
Истакао је да су пред ЕПЦГ три основна задатка – обезбјеђивање стабилности енергетског сектора у времену глобалне енергетске кризе, повећање удјела обновљивих избора енергије у укупној производњи, обезбјеђивање стабилности цијена електричне енергије према грађанима и привреди уз континуиране и стабилне испоруке електричне енергије.
Обезбјеђивање довољних количина електричне енергије на економски, енергетски и еколошки прихватљив начин, односно постизање компромиса између економије и екологије постао циљ сваке државе у свијету, казао је потпредсједник Владе и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић.
„Неопходно је дефинисати савремене путеве одрживог развоја који ће водити ка будућности у којој ће становништво наше планете имати бољи животни стандард, уз очување еко система и природних ресурса. То значи да владе свих држава треба да дефинишу и имплементирају нове и одрживе политике, стратегије и планове који се односе на производњу, пренос, дистрибуцију и коришћење електричне енергије, а који ће бити усклађени са плановима заштите животне средине и борбе против климатских промјена“, рекао је Ибрахимовић.
Истакао је да је Црна Гора, своје опредјељење за заједничку борбу против климатских промјена, исказала потписивањем Париског споразума у априлу 2016., као и ратификацијом 2017. године.
„На тај начин смо се обавезали да доприносимо смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу. Према ревидираном национално утврђеном доприносу Црне Горе, који је одређен у складу с Париским споразумом, циљ је да се емисија гасова са ефектом стаклене баште у Црној Гори смањи 35 одсто до 2030. године“, навео је Ибрахимовић.
Оцијенио је да су унапређење регионалне сарадње и чланство у ЕУ од кључног значаја за јачање политичке стабилности и енергетске безбједности и економског просперитета нашег региона.
Потпредсједник Владе за економски систем Владимир Јоковић казао је да је питање све снажнијег усмјерења Црне Горе ка коришћењу свих обновљивих извора енергије, интерес државе.
„У Црној Гори имамо најаву да се креће с пројектом СОЛАРИ 3000+ и 500+. То је велики, иновативни пројекат у Црној Гори. Њиме се усмјеравамо ка производњи зелене енергије и у исто вријеме стварамо прилику да запошљавамо већи број људи, па тако утичемо и на повећање стопе запослености“, казао је Јоковић.
У основи су, како је додао, четири приоритета.
„Производња енергије, да штитимо животну средину, запошљавамо људе и развијамо економију. Без поузданог приступа енергији, тешко да држава може имати трајан одрживи економски развој који настојимо да остваримо“, поручио је Јоковић.
