Соларна енергија – бесплатни ресурс за бољи животни стандард

Фото: ЕПЦГ-Солар градња

Предности соларне енергије

За разлику од фосилних горива, чије се свјетске резерве неупитно исцрпљују и чије су негативне последице по животну средину општепознате, соларна енергија ће увијек остати приступачан облик енергије. Зато je треба максимално искористити како би се створила одржива решења за производњу електричне енергије, која ће на дуге стазе бити исплативија и јефтинија него она добијена из фосилних и других извора.  Као што је познато, када се фосилна горива сагоријевају, ослобађају азотне оксиде у нашу атмосферу што доводи до смога и кисјелих киша, а такође ослобађају велике количине угљен-диоксида у ваздух, што опет доводи до глобалног загријевања.

Соларна енергија је дакле, чистији облик енергије у поређењу са фосилним горивима, а у поређењу са нуклеарном, која ослобађа радиоактивни отпад, сигурнија је и не подразумијева никакав ризик.

Користећи соларну енергију за производњу електричне енергије, она се може употријебити директно за гријање просторија, или пак за гријање воде, за освјетљење домова и предузећа, за хлађење, као и за разне друге комерцијалне и индустријске намјене. Кориштењем соларне енергије може се обезбиједити енергија и на мјестима без енергетских мрежа, па се чак могу напајати енергетски сателити у свемиру.

Соларни ресурси су огромни: количина сунчеве свјетлости која стигне на површину земље  могла би за само сат и по произвести  довољно електричне енергије да подмири цјелокупну свјетску потрошњу струје током цијеле године.  Према неким процјенама само 18 сунчаних дана на Земљи садржи исту количину енергије колико је ускладиштено угља, нафте и природног гаса у свим резервама планете. А знамо да, када се успостави систем за искоришћавање соларних ресурса и њихово претварање у корисну електричну или топлотну енергију, након отплате инвестиције, она постаје бесплатна.

Црна Гора

Кровни фотонапонски панели чине соларну енергију одрживом у сваком дијелу Црне Горе. На сунчаној локацији као што је Подгорица, Улцињ или Никшић, стамбенa соларна електрана од 5 киловата производи у просјеку 7.000 до 8.000 киловат-сати годишње, што је отприлике еквивалентно потрошњи електричне енергије у типичном црногорском домаћинству. Имајући у виду ове огромне ресурсе, Електропривреда Црне Горе покренула ја пројекат Солари 3000+ и 500+, а ЕПЦГ-Солар градња га је реализовала постављењем соларних електрана на више од 3000 објеката у Црној Гори. Овај пројекат се наставља са следећим Солари 5000+ и 10000+  тако да се иде у правцу да сва домаћинства и правна лица (којима то услови дозвољавају) добију могућност да поставе соларне панеле на својим објектима.

Соларна електрана снаге 300kW на крову Спортског центра у Никшићу Фото: ЕПЦГ-Солар градња

Основе соларне енергије

Електрична енергија се производи соларним фотонапонским елементима или полупроводничким материјалима, док термални соларни панели прикупљају енергију од сунца и претварају је у топлоту.

Без обзира на специфичности дате инсталације, постоје двије главне врсте технологија соларне енергије — фотонапонска и концентрисана соларна енергија. Већина људи је упозната са фотонапонском технологијом због соларних панела које све више виде на врховима кућа, зграда или штавише због оних постављених на Међународној свемирској станици. Када сунце обасја један од тих соларних панела, ћелије у панелу апсорбују фотоне из сунчеве свјетлости, што ствара електрично поље преко слојева и узрокује струјање. Фотонапонске инсталације могу бити приземне, кровне или зидне. Могу се монтирати у сталној оријентацији како би се максимизирала производња и вриједност или се могу монтирати на трагаче који прате сунце преко неба. 

Прије свега, соларни енергетски системи варирају у зависности од примјене и величине. Стамбени соларни системи се налазе на крововима широм Црне Горе, доприносећи значајним уштедама за свако домаћинство, док предузећа инсталирају соларне панеле како би створила дугорочно добре услове пословања елиминишући већи дио трошкова за струју. 

Oсим фотонапонске, постоји и технологија која се заснива на концентрисању соларне енергије (која се назива и концентрисана соларна топлота). Користи се првенствено у веома великим електранама и није систем прикладан за стамбену употребу. Ова технологија користи огледала да рефлектује и концентрише сунчеву свјетлост на пријемнике који прикупљају сунчеву енергију и претварају је у топлоту. Топлота се користи за погон топлотног мотора, обично парне турбине, која је повезана са електричним генератором који се затим користи за производњу електричне енергије.

Наша будућност може зависити од наше способности да користимо соларне и друге обновљиве изворе енергије. Ширење технологија, пореске олакшице и прилагођавање комуналних предузећа соларним купцима охрабрују развој у области соларне енергије. 

Да ли сте знали?

У просјеку по цијелој површини планете, квадратни метар сакупља 4,2 киловат-сата енергије сваког дана од сунца, што је приближан енергетски еквивалент скоро барелу нафте годишње.  

Само око половина сунчевог зрачења стиже до површине Земље, a oстатак апсорбују или рефлектују облаци и атмосфера. Ипак, добијамо довољно енергије од сунца да испунимо потребе читавог човјечанства за енергијом. Сунчева енергија — енергија из сунца — је огроман, неисцрпан и чист ресурс.

Основе соларне енергије

Врсте енергије које живот добија од сунца

Сунце обезбјеђује двије главне врсте енергије, у облику свјетлости и топлоте. Сунчево зрачење се може претворити у драгоцјену енергију, укључујући топлоту и електричну енергију, које могу напајати нашу планету. 

Подсјетимо се да сунце емитује енергију углавном кроз рендгенско зрачење, УВ зрачење и инфрацрвено свјетло.  Сунце производи гама зраке, а  прије него што се емитују у свемир претвара их у ниске фотоне. 

Ултраљубичасто зрачење је врста електромагнетног зрачења које чини око 10% укупне енергије коју емитује Сунце. Таласна дужина ултраљубичастог зрачења је краћа од видљиве свјетлости, али дужа од рендгенских зрака. На контролисаним нивоима, оно је корисно за људско здравље јер омогућава синтезу витамина Д, али превише изложености овом зрачењу може довести до опекотина или рака коже.

Рендгенски зраци су врста електромагнетног зрачења са кратким таласним дужинама који им омогућава да уз помоћ великог интензитета енергије прођу кроз већину ствари. Научно изучавање ових карактеристика рендгенских зрака, довело је до технолошких изума које се данас корисете за обављање рендгенског снимања тијела.

Инфрацрвена свјетлост је врста електромагнетног зрачења чија је таласна дужина већа од видљиве свјетлости, али је краћа од радио таласа. Инфрацрвено свјетло је неопходно јер снабдијева земљу топлотом. Више од половине сунчевих зрака је у облику инфрацрвене свјетлости.