Обновљиви извори енергије најважнија су полуга у пословима који предстоје у енергетској транзицији, а енергетика мора да преузме развојну функцију закључено је на панелу „Обновљиви извори енергије као приоритет развоја енергетског сектора у Црној Гори и региону“, који је организован у оквиру Симпозијума ЕПЦГ НЕТ 2022.
Предсједник Одбора директора Електропривреде Црне Горе Милутин Ђукановић, казао је да су, када је ријеч о соларним панелима, “побједници“ соларни панели на крововима.
„Они јесу скупљи, али немамо проблема око дистрибутивне мреже, око преноса. Направили смо фирму која ће да монтира панеле. Имаћемо 500 монтера, који ће бити спремни и обучени са лиценцама да изводе радове на крововима“, казао је Ђукановић.
Указао је да је проблем са преносним системом врло значајан.
„Можемо да правимо огромне електране, али не можемо да их прикључимо. Ми у Црној Гори немамо два мегавата инсталисаних соларних панела и сљедеће двије-три године не можемо погријешити. Морамо да будемо веома посвећени, вриједни. Све око папирологије, издавања дозвола је непристојно вријеме чекања“, рекао је Ђукановић.
Постоји страх да „нас енергетска транзиција не дестабилизује, да не уништи економију, а треба да је гледамо као велику шансу“.
„Енергетика треба да буде локомотива привредног развоја како Црне Горе, тако и осталих земаља региона. Имамо изванредан потенцијал, који треба да искористимо. Енергетика је историјска шанса за регион, да га дигнемо на ноге, да не будемо увијек на репу догађаја у Европи и свијету“, истакао је Ђукановић.
Проф. др Никола Рајаковић са Електротехничког факултета у Београду казао је да су обновљиви извори енергије најважнија полуга у пословима који предстоје у енергетској транзицији.
„Са енергетском ефикасношћу имамо резултата у региону, али то није довољно. На овом сегменту морамо да радимо јако пуно. Мислим да ће потрошња бити значајно промијењена у наредним годинама, а о деценијама да не говорим. Производња ће се морати прилагођавати околностима“, сматра Рајаковић.
Kaзао је и да је цијела транзиција немогућа без добре дигитализације.
„Ми смо регион који је јако ослоњен на угаљ и морамо правити радикалнији заокрет ка обновљивим изворима енергије. У енергетици без интеграције сектора не видим рјешење“, казао је професор Рајаковић.
В.д. директора Електропривреде Србије, Мирослав Томашевић, објаснио је да је гас умјесто угља као базни енергент јако битан и истакао да се сад пут јасно трасирао и да су то обновљиви извори енергије.
„Можда смо их претјерано стављали у страну, кријући се иза неких законских регулатива, којекаквих планова. Сада више тога нема. Јасно је свима да обновљиви извори немају алтернативу. Нама су доступни сунце и вјетар. Србија је до скоро 70 одсто своје производње остваривала и данас остварује из термо сектора, на угаљ и нешто на гас“, казао је Томашевић.
Сматра да штедња може да да брз резултат.
„Све је на дугом путу, али њиме идемо и знамо гдје идемо, али оно што најбрже можемо су соларне електране, које се знатно брже граде. Најзгодније и најбрже рјешење је да све компаније охрабримо, прикључимо систем и моје виђење је да сљедеће године, ако сада кренемо у кампању, можемо имати електрану од 200 мегавата“, објаснио је Томашевић.
Генерални директор Електропривреде Републике Српске, Лука Петровић, истакао је да се заваравају сви који сматрају да се већ сљедеће године може створити енергетска независнот на овим подручјима.
„Ми као Република Српска смо енергетски независни, јер имамо тај портфолио који нам омогућава извоз и мало лагодније улазимо у транзицију. Ако сви уштедимо мало енергије на енергетској ефикасности, ако ослободимо енергију путем изградње соларних панала, што можемо малтене урадити у години, онда ћемо доћи до вишкова електричне енергије, а то значи и до вишка прихода. Онај ко увози ће мање увозити, а онај ко извози имаће веће бенефите“, појаснио је Петровић.
Указао је да Европа није снажно грантовима подржала обновљиве изворе.
„Инвестиција је једини излаз. Брза инвестиција су соларни панели, а треба радити на развоју хидропотенцијала и коришћења вјетропаркова“, рекао је Петровић.
Руководилац сектора за Обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност Електропривреде хрватске заједнице Херцег Босне, Мирослав Николић, сматра да нове технологије нуде огроман потенцијал, али саме не могу дати одговор.
„Морамо промијенити моделе пословања, регулације, па и тржиште за које мислим да је један од узрока тренутне кризе, јер је неодговарајуће. У свим сегментима морамо направити промјене“, казао је Николић.
Изузетан потенцијал који нуде нове технологије су, како је додао, виртуелне електране.
„Огроман потенцијал је дистрибуцијска мрежа, али морамо ићи у аутоматизацију, дигитализацију и према паметној мрежи. Радимо на томе и улажемо у то“, казао је Николић.
Директорица Обновљивих извора енергије Хрватске, Маја Покровац, сматра да је регион изузетно тром, јер је био у комфорној зони и јер је постојала изванредна електро-енергетска мрежа, хидроцентрале.
„Свјесни смо шта модерна енергетика значи. Енергетика овој регији омогућава равномјерни развој земље. Жалосно је и срамотно да нас је корона натјерала и да нас је натјерао рат у Украјини да размислимо и да схватимо да је најскупља она енергија коју у својој држави немаш. Нема скупље од те енергије“, рекла је Покровац.
Оно што ће Хрватска радити је, како је казала, повезивање енергетике са осталом индустријом.
Директор за развој и инвестиције Електропривреде Сјеверне Македоније, Благој Гардајџиски, вјерује да је та држава на правом путу, али постоје дилеме.
„Рачуница каже да би требало изградити око два гигавата водонапонских центара, још допунских 500 мегавата вјетра да би могли супституирати производњу, коју данас имамо од угља. То није једноставно. Мислим да ћемо, уколико сви одговорни за енергетску транзицију не буду концентрисани према налажењу рјешења, имати озбиљних потешкоћа“, истакао је Гардајџиски.
Вјерује да ће оно што је планирано када је ријеч о транзицији и обновљивим изворима енергије ићи по плану или мало спорије од планираног, али озбиљан домаћи задатак се мора ријешити.
Др Илија Батас Бјелић из Савеза енергетичара Србије примијетио је да постоји огроман скептицизам у вези с обновљивим изворима енергије, у смислу њихове предвидивости.
„Под број један је планирање, а под број два флексибилизација. Затим повећање интерконекције. То је нешто што се показалао у свим симулацијама добро. Ту је повезивање сектора транспорта и топлотне енергије са сектором електричне енергије. То је та синергија. Диверзификација је посебан квалитет енергетских стратегија. Она омогућава да ако нека технологија омане, да имате резерву“, указао је Бјелић.
