Банке су спремне да финансирају добре пројекте у енергетском сектору и неопходно је много више користити расположиве европске фондове порука је с панела “Пословни модели, услови финансирања и могућности коришћења ЕУ фондова за инвестирање у сектор енергетике”, симпозијума ЕПЦГ НЕТ 2022.
Иако је улога Инвестиционо развојног фонда снажење конкурентности црногорске економије, та институција у посљедњих годину направила је додатни заокрет и снажан акценат ставила на дигиталну и зелену транзицију црногорске економије, казала је извршна директорица ИРФ-а, Ирена Радовић.
“Велико нам је задовољство што смо недавно подржали визионарски пројекат ЕПЦГ који ће значајно утицати на смањење инпута за производњу и од 500 малих, микро и средњих предузећа и 3000 индивидуалних потрошача направити просумере, отворити нова радна мјеста и снажно утицати на квалитет енергетске транзиције у Црној Гори”, поручила је Радовићева.
Сматра да, иако постоји доста оптимизма, степен ризика је повећан, посебно због неизвјесности која постоји у вези с безбједносним и здравственим приликама на глобалном нивоу.
“Без субвенција и гаранција и приступа оним фодновима који се не троше од стране земаља Западног Балкана, нисам сигурна да ће ефекат бити ту тако брзо. Црна Гора за посљедњих годину има свега 17 одсто инвестиција”, казала је Радовићева.
Замјеник директора сектора привреде у ЕРСТЕ банци, Душан Жунић, вјерује да ће, имајући у виду све што ЕПЦГ жели да ради, врло брзо доћи тренутак када ће ЕРСТЕ банка моћи да, у кредитном смислу, подржи Електропривреду.
“Сви пројекти који су планирани за изградњу у Црној Гори морају бити наведени у просторном плану. Тај план је у Црној Гори требало да почне да се ради у 2020. години и из разних разлога се одустало од тога, али сматрам да је то број један ограничење, када је у питању рад на развијању ових објеката”, казао је Жунић.
Сматра да су државне институције најважније, као и дефинисање регулаторног оквира, а обезбјеђивање средстава је лакше.
Шеф канцеларије Њемачке развојне банке за Црну Гору Жељко Уљаревић, казао је да су од 2000. године у Црну Гору пласирали преко 670 милиона еура, углавном у три сектора, а то су сектор енергетике, комунални и финансијски сектор.
“Што се тиче енергетике потписали смо 93 милиона за енергетску ефикасност”, казао је Уљаревић.
Сматра да је у овом тренутку најбољи модел финансирања Европска унија и средства која она ставља на располагање.
“Највећа препрека свему су процедуре и постизање друштвеног консензуса око одређених пројеката”, указао је Уљаревић.
Када је ријеч о енергетској ефикасности веома је, како сматра, важан социјални аспект, који се не смије занемарити.
Инвестициони банкар из Европске банке за обнову и развој Павле Милекић, рекао је да су у Црној Гори од 2006. године уложили 700 милиона еура у 76 пројеката.
“Када је ријеч о енергетици, имамо пројекте са ЕПЦГ и ЦЕДИС-ом. Финансирали смо приватан пројекат Крново са француским спонзором, финансирали смо и малу хидроелектрану Бистрицу од три мегавата са ЕПЦГ. Улажемо у преносну мрежу. Причамо са ЕПЦГ о изградњи вјетропарка Гвозд од 55 мегавата, почели смо дискусију о соларној електрани Слано”, навео је Милекић.
Истакао је да су банке спремне да финансирају добре пројекте, а будућим инвеститорима је поручио да је битно доћи на вријеме да се прича о пројекту.
“Тако можемо да мапирамо одређене проблеме. Ако је са еколошке стране, ту имамо велики притисак. Те ствари почињу двије године унапријед. Нама су потребне базне студије, а ако то нисте почели прије двије године имаћемо проблем”, објаснио је Милекић.
Шеф сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори, Ингве Енгстроем, појаснио је да је производња енергије комерцијална активност и да је ту потребно бити веома пажљив.
“Оно што можемо да урадимо јесте да стимулишемо иновације, развој нових технологија. Можемо обезбиједити процјену тржишта и како то примијенити. Можемо да помогнемо владама да планирају стратегије у привредним секторима, тако да можемо припремити инвестиције”, казао је Енгстроем.
Додао је да је идеја да се њихова средства користе за рјешавање препрека и потешкоћа које се појављују.
“Ове процесе морамо убрзати и због тога је Европска унија увијек отворена за сарадњу са владом, локалним самоуправама да би се тржишни услови учинили адекватним”, рекао је Енгстроем.
Генерални директор Економског Института у Београду, Драган Шаговновић, рекао је да је, када је ријеч о енергетици, тај Институт присутан годинама и да су урадили више пројеката за електропривреде Србије, Црне Горе, Републике Српске, Сарајева, Електропренос Босне и Херцеговине.
“Важно је да коначно дефинишемо шта желимо у процесу, шта је то што хоће Република Српска, Црна Гора, шта је то што желе наше електропривреде, па да и ми као друштва станемо иза тога. Ми као регион, који се толико базира на угљу, треба да изађемо са заједничким ставовима”, сматра Шаговновић.
