Милутин Ђукановић, предсједник Одбора директора ЕПЦГ
Да би уопште било могуће покренути било који пројекат а касније и реализацију истог, морају се прво дефинисати основни циљеви, односно покренути пројекат са визијом крајњег циља. Уколико се промаше циљеви, све касније активности су промашаји и доносе штету. У наставку најприје дефинишемо циљеве које ћемо касније и објаснити.
Основни циљеви су:
1. Производити и продавати што више електричне енергије;
2. Производити јефтину електричну енергију;
3. Производити електричну енергију из обновљивих извора.
Прва два циља су универзална за све пословне процесе који се баве производњом одређене робе, под условом да је производ квалитетан и конкурентан, односно да се може пласирати на тржиште. Електрична енергија је један од ријетких производа из Црне Горе који је идентичног квалитета као и она која је произведена у другим, развијеним земљама, зато што је њен квалитет гарантован кроз одржавање фреквенције и напона у задатим границама. Такође, за продају електричне енергије обезбијеђено је тржиште, како унутар Црне Горе тако и ван Црне Горе.
Сигурно је да ће се потрошња електричне енергије у наредном периоду, растом привредних активности, повећавати, а самим тим потреба за повећањем производње енергије ће расти.
Што се тиче цијене електричне енергије, узимајући у обзир инвестиционе и експлоатационе трошкове, најјефтинија је енергија добијена из соларних електрана.
Трећи циљ је најзанимљивији и најмање познат широј јавности и због тога заслужује да се детаљније објасни. Овдје нећемо полемисати са ставовима о оправданости односно неоправданости смањења производње електричне енергије из фосилних горива, већ ћемо прихватити као елементарну чињеницу (разне директиве, ставове, сугестије ЕУ, таксе на ЦО2, порезе) да морамо да смањујемо ту врсту производње, а самим тим и емисије штетних гасова. Смањењем ове врсте производње намеће се потреба за замјенском енергијом и зато треба да услиједе убрзане активности за повећање производње из других извора, а посебно обновљивих.
Такође, овдје нећемо, мада је то веома значајно, анализирати трошкове балансирања и складиштења те енергије, из разлога што ЕПЦГ има, захваљујући својим хидроакумулацијама, изванредан потенцијал за балансирање варијабилне производње електричне енергије из својих обновљивих извора. О складиштењу можемо размишљати упоредо са изградњом соларних извора. За првих неколико стотина МW недостатак капацитета за складиштење стратешки не може да угрози процес и функционалност система.
Када све ово имамо у виду, производња електричне енергије из обновљивих извора, на принципу фотонапонског ефекта, чини се више него оправданом.
Значи, циљеви су оправдани.
Поставља се основно питање: како ефикасно и брзо реализовати те циљеве, а да се реализацијом не угрози стратешки развој енергетике у Црној Гори. Нови пројекти, због ограниченог капацитета преносне и дистрибутивне мреже, не смију нарушити стабилност енергетског система. Они морају бити прихватљиви за преносну и дистрибутивну мрежу, а компатибилни са новим, још неизграђеним, али планираним, изворима електричне енергије.
У Црној Гори већ су (концесија додијељена 2018., градња је требало да почне 2020. године, производња крајем 2021.) покренути пројекти изградње СЕ Бриска Гора (И фаза 50 МW, ИИ фаза 200 МW) и планирано је давање под концесију земљишта у рејону Вељег Брда за изградњу СЕ снаге 200 МW. Средином 2021. године ЕПЦГ је покренула снажну акцију евидентирања, у источном дијелу општине Никшић, потенцијалних локација за изградњу СЕ (такозвани пројекат Камено море). Такође, покренут је и пројекат изградње плутајуће СЕ на Сланом језеру снаге 40 МW. Сви ови пројекти су и даље актуелни, али због разних административно-техничких проблема (недефинисани просторни планови, несређени јавни регистри имовине и власника, ограничени и недефинисани услови прикључења, неизвјесност добијања разних дозвола…) њихова реализација је успорена или готово заустављена. Суочени са великим проблемима у реализацији ових пројеката, а свјесни чињенице да МОРАЈУ да се граде нови извори електричне енергије и да се морају превазићи административно-технички проблеми, пословодство ЕПЦГ, средином 2021. године, долази на идеју да успостави нову пословну политику у изградњи нових СЕ.
ПРОИЗВОДИ ГДЈЕ ТРОШИШ постаје нови пословни мото ЕПЦГ. Главни протагонисти ове политике су ЕПЦГ и њени потрошачи. Као последица оваквог размишљања покреће се пројекат СОЛАРИ 3000+ и 500+. Суштина пројекта је да се код 3000 физичких и 500 правних лица, на њиховим крововима, инсталирају СЕ снаге од 3 кW до 30 кW. У току реализације одлучили смо да пројекат проширимо и омогућимо правним лицима уградњу СЕ до 999 кW. Укупно би се изградило соларних електрана збирне снаге око 30 МW. Такође, да би се очувала стабилност дистрибутивне мреже, потрошачима се дозвољава уградња СЕ управо оне снаге која ће омогућити производњу која је довољна да подмири њихову потрошњу.
Шта се то морало урадити да би почела реализација овог пројекта?
Навешћемо само најзначајније процесе:
1. Израда Идејног техничког решења;
2. Израда Студије изводљивости и Пословног плана;
3. Јавни позив за обезбјеђење финансијских средстава;
4. Медијска стратегија за пријављивање потрошача;
5. Набавка опреме;
6. Формирање фирме за уградњу соларних електрана;
7. Обилазак пријављених потрошача, са циљем да се утврди постојање техничких услова и да се презентује детаљна понуда (цијена, начин отплате…);
8. Израда ИТР (за кориснике чија је снага преко 30 кW);
9. Потписивање Уговора са потрошачем;
10. Уговор о субвенцији (20%) са ЕКО фондом;
11. Израда главног пројекта (ГП за кориснике чија је снага преко 30 кW);
12. Монтирање;
13. Атестирање;
14. Уговор са ЦЕДИС-ом;
15. Уговор са ФЦС;
16. Испостављање фактуре потрошачу за уграђену опрему и извршене услуге.
Овдје је важно издвојити неколико значајних елемената који овај пројекат чине јединственим:
1. Финансирање
ЕПЦГ је обезбиједила кредит од ИРФ-а од 30.000.000,00 € за набавку и уградњу опреме (10 година, грејс период 2 године, камата фиксна 1.63%). ЕПЦГ кредит преноси на потрошаче којима се уграђује СЕ. Потрошачу се дозвољава да му рата за отплату опреме буде за 1 цент мања од дотадашњег просјечног рачуна за електричну енергију. Пошто је производња=потрошња, односно трошкови електричне енергије су 0, у наредном периоду потрошач отплаћује само опрему и ти трошкови му не прелазе дотадашње трошкове потрошње електричне енергије. Рок отплате је од 6 до 10 година. Након отплате опреме електрична енергија за потрошача је бесплатна.
2. Субвенције Еко фонда
ЕПЦГ је била у обавези да за 2022. годину по основу емисије ЦО2 уплати ЕКО фонду око 6.000.000,00 €. Пошто је ЕКО фонд у обавези да финансира такозване зелене пројекте, ЕКО фонд се обавезао да ће од средстава које добија од ЕПЦГ дати субвенцију од 20%, сваком потрошачу коме се угради СЕ у пројекту СОЛАРИ 3000+ и 500+.
Коначна фактура која се испоставља потрошачу умањује се за тих 20% и на такву фактуру се утврђују рате за отплату опреме. ЕПЦГ умјесто једнократне уплате од 6М уплаћује тих 6М за период од 10 година. Такође, ЕПЦГ је донијела одлуку, да као вид додатне субвенције потрошаче ослободи камате.
Није тешко претпоставити са чим би се све суочио обичан грађанин да је кренуо сам да обезбјеђује кредит, набавља опрему, тражи субвенцију од ЕКО фонда… Само по основу набавке ћелокупне опреме од стране ЕПЦГ, а не појединачне набавке сваком потрошачу направљена је уштеда од још најмање 10%.
3. Формирање кћерке фирме ЕПЦГ-СОЛАР-ГРАДЊА (ЕСГ) и формирање Дирекције за обновљиве изворе енергије у ЕПЦГ (ДОИЕ)
Да би се реализовао комплетан пројекат, а и за реализацију будућих пројеката, одлучили смо да формирамо кћерку фирму ЕСГ. Основни задаци ЕСГ (400 монтера и електричара, 50 инжењера, 50 радника у логистици, магацинима, транспорту и администрацији) су да врши уградњу и пуштање у рад СЕ. Сви монтери су прошли обуку кроз тренажни центар и добили су одговарајуће лиценце за вршење монтажа. Новоформирана ДОИЕ је задужена да комуницира са потрошачима и обезбјеђује довољан број монтажа, обезбјеђује набавку неопходне опреме (соларне панеле, конструкције, подконструкције, инверторе, енергетску и заштитну опрему), припрема и креира неопходну документацију (понуде, уговоре, ИТР, ГП, план монтажа, атесте, захтјеве према ЦЕДИС-у, захтјеве према ФЦС, фактуре за уградњу опреме и извршене услуге), врши мониторинг над инсталираним СЕ.
4. Ослобођена енергија
Осим неспорне користи коју остварују наши потрошачи којима су уграђене СЕ и чињенице да је ангажовано преко 500 новозапослених који су овладали вјештинама којима могу обезбиједити своју егзистенцију, поставља се питање коју корист има ЕПЦГ од овог пројекта. Одговор се налази у наслову овог пасуса. Шта је то ослобођена енергија? Једноставно, то је енергија коју нећемо испоручити потрошачу, којем је уграђена СЕ, по цијени од 43 €/МWх, већ ћемо моћи да је извеземо по знатно већој цијени. Важно је, такође, нагласити да ЕПЦГ у свом енергетском билансу највеће дефиците има у љетњим мјесецима. Само да подсјетим како су се кретале цијене електричне енергије у претходне двије године:
Да смо 2021. године имали реализован пројектат 3000+ и 500+, односно инсталираних 30 МW СЕ и производњу од 45.000 МWх, ЕПЦГ (цијена на ХУПX берзи 113.86/МWх) би приходовала додатних 5.123.700,00€, а 2022. године (цијена на ХУПX берзи 271.66€/МWх) приход би износио 12.224.700,00€. Уколико би се тренутна цијена (116.07€/МWх) примијенила за 2023. годину приход ЕПЦГ би износио 5.223.150,00€. Посматрајући пројектовану цијену за 2024. годину (156,19€/МWх) приход би износио 7.028.550,00€, а за цијену за 2025. годину (131,76€/МWх) приход би био 5.929.200,00 €.
Ови бројеви више него довољно говоре о користи коју ће остварити ЕПЦГ.
5. Законске измјене
Приликом почетка реализације пројекта одмах смо се суочили са административним препрекама, односно несређеним јавним регистрима. За СЕ снаге 3кW било је неопходно обратити се локалној самоуправи са Захтјевом за УТУ. То је страховито успоравало читав процес. На иницијативу ЕПЦГ, Скупштина Црне Горе је донијела Измјене закона о планирању и изградњи објеката којим се прво од УТУ изузимају СЕ снаге до 30 кW, а затим и СЕ до 999 кW. Такође, Скупштина Црне Горе је усвојила Измјене закона о ПДВ-у, којим се соларни панели из више пореске групе (21%) сврставају у нижу пореску групу (7%), и тако је потрошачима-произвођачима опрема за СЕ постала још јефтинија. Такође, Министарство финансија је доставило Мишљење којим набавка опреме и робе која служи за даљу продају, а то је случај у овом пројекту, не подлијеже процедурама Јавних набавки. Све ове активности су омогућиле значајно убрзање пројекта и учиниле његову реализацију извјесном.
Осим свих изузетно позитивних ефеката које доноси овај пројекат и које ће доносити слични пројекти, неопходно је указати, осим на већ поменуте законске проблеме, и на друге проблеме, било објективне, било субјективне, а које ћемо овдје идентификовати:
- Законска регулатива
- Осим већ поменутих измјена закона, неопходно је поједноставити процедуре које се односе на прикључења СЕ на дистрибутивну мрежу, јасно дефинисати положај ЦЕДИС-а у систему потрошач-произвођач
- Јавни регистри
- И даље за пројекте преко 30 кW, без обзира на то што нијесу потребни УТУ, морамо приликом израде ГП који се доставља ЦЕДИС-у имати уређене имовинско-правне односе;
- Мора се радити на унапређењу евиденције потрошача како код ЦЕДИС-а, тако и код ФЦС (Снабдијевање);
- Недостатак стручног кадра
- Имамо изузетно мало стручног кадра који је у стању да ради Главне пројекте за СЕ снаге веће од 30 кW;
- Инжењери морају значајно да унаприједе своја информатичка знања;
- Комерцијала мора знатно боље да познаје тржиште опреме и робе неопходне за набавку истих;
- Унутрашње процедуре
- Потребно је упростити све унутрашње процедуре, од развоја пројекта, набавки, до пуштања у рад СЕ и фактурисања;
- Рад ЕСГ
- Прецизно дефинисати одговорност и обавезе свих запослених
- Ријешити финансирање ЕСГ, када не могу да се раде монтаже (временске прилике, недостатак опреме, недовољан број спремних објеката), како би се запослени везали за фирму и како би осјећали сигурност
- Комерцијала да обезбјеђује и рад мимо ЕПЦГ пројеката.
Када се све узме у обзир закључак не треба посебно изводити, већ радити на отклањању уочених проблема и ужурбано радити на наставку овог пројекта кроз пројекте Солари 5.000+ (70 МW) и Солари 10.000+ (100 МW).
Паралелно са овим активностима неопходно је приступити и изградњи великих соларних електрана примјењујући нову пословну политику да хидроенергетску инфраструктуру користимо за прикључење СЕ. О компатибилности, односно комплементарности ХЕ и СЕ излишно је говорити како са техничког, тако и метеоролошког аспекта.
Да не би било забуне, да се не помисли да ЕПЦГ размишља само о изградњи СЕ, у ЕПЦГ постоји велики број пројеката који се односе на изградњу хидро, вјетро и гасних електрана, али ово је био осврт на један пројекат који је последњи покренут, а биће први завршен.
